Po definiciji reč OPTIMIZAM znači „ispunjenost nadom i uzdanje u budućnost ili uspešan ishod nečega“
Osećanje optimizma je direktno povezano sa našim mentalnim, emocionalnim i fizičkim zdravljem. A koliko ćemo optimizma imati zavisi najviše od onoga čime ga hranimo. Takođe, kakvo će naše psihofizičko i emocionalno stanje biti, zavisi u 70% slučaja od toga šta unosimo u sebe i kako tretiramo svoje telo. Loša prehrana jedan je od uzroka pojave teskobe, nervoze i drugih negativnih emocija. Postoje određene namirnice koje neguju telo kao celinu, utiču na poboljšanje raspoloženja i stvaraju osećaj pozitivnog stava, optimizma.
Namirnice za optimizam:
1. Omega 3 masne kiseline – Klinička ispitivanja su pokazala da moždane ćelije tretirane omega-3 masnim kiselinama drugačije reaguju na hormon stresa nego kada ovaj nutrijent izostane iz ishrane. A glavni Omega 3 izvor nalaze se u plavoj ribi, lososu, orasima, čia i lanenim semenkama, kao i njihovim uljima i drugim biljnim uljima, takođe su dobri izvori omega 3 masnih kiselina.
2. Selen – smanjuje anksioznost, depresiju i umor. Hronično nizak nivo selena može izazvati mentalnu zaostalost. Najviše je zastupljen u semenkama suncokreta, brazilskom orahu, džigerici, ćuretini, jajima, pečurkama.
3. Magnezijum – nedostatak magnezijuma može povećati rizik za razvoj depresije. Zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać) sadrži hlorofil koji je naročito dobar izvor magnezijuma. Takođe bademi, lešnici, orasi, indijski oraščići, chia semenke, semenke bundeve – osiguraće nam dovoljan unos magnezijuma za povratak lepih emocija.
4. Vitamin C – Naučna istraživanja pokazuju da se brže smirujemo kada je nivo vitamina C u organizmu visok.
5. Triptofan – za dobro rasoloženje (triptofan je amino kiselina neophodna za stvarnje serotonina – hormona sreće). Potrebno ga je svakodnevno konzumirati. Nalazi se u datuljama, jogurtu, mladom siru, jajima, mesu, susamu, bananama, kikirikiju i svima omiljenoj čokoladi.
Recept za osnaživanje optimizma
Na pitanje koja je od navedenih namirnca najboja- odgovor je, takve namirnce nema!
Jer kao što već znamo hrana može biti lek ali i otrov. Zato je najbolje osluškivati svoje telo koje nam svakodnevno govori šta mu je potrebno u određenom trenutku i šta je najboje za njega.
Dakle, zdrava hrana protiv depresije podrazumeva balansiran obrok, prilagođavanje trenutnom zdravstvenom stanju, konstituciji, godišnjem dobu i životnom stilu kao i podneblju, okruženju u kojem živimo. Takođe, potrebno je da stablizujemo nivo šećera u krvi tako što ćemo smanjiti količinu prerađenih ugljenih hidrata u ishrani, a povećati unos prethodno navedenih namirnica koje pogoduju mentalnom zdravlju i boljem raspoloženju.
Irina Brajčić
Edukator zdravlja
